Завојевање Крима 0001    Потресе се земља од истока, 0002    од истока те до Московије, 0003    сину муња преко Московије, 0004    гром удари у вр’ Крма града 0005    у џамију цара Татарина, 0006    разбио му алем на џамији, 0007    још му здроби чардак од биљура 0008    и уби му два близанца сина. 0009    То Татаром обиљежје прво 0010    љто харају на вјери Москове, 0011    плијен гоне, њи’ за робје воде, 0012    разбијају крсте и олтаре, 0013    до мрве им однијеше благо, 0014    ришћанске им похараше цркве, 0015    мајке старе коњ’ма погазише, 0016    ситну ђецу у огањ бацаше. 0017    То трјало пуно годиница, 0018    док Москов’ма грда додијала, 0019    они оду госпоји царици, 0020    пред њоме су на земљу панули: 0021    "О царице, наша мила мајко" 0022    Мила мајко и сунашце жарко, 0023    ми нипошто живјет не моремо 0024    од Татара рода невјернога, 0025    вет нас брани наша мила мајко!" 0026    Кад је чула то царица млада, 0027    уставши се богу помолила: 0028    "Благи боже, у помоћи буди 0029    мојој хазни и мојој џебхани 0030    и мојијем од боја топовом!" 0031    Па скупила војске три табора, 0032    сакупила пак је даривала: 0033    чаушима балте оковане, 0034    а чистијем златом обљевене, 0035    нек јој диче и веселе војску; 0036    барјактаром бојна копја дала 0037    и на копља свилене барјаке, 0038    на барјаке часне крсте моћне, 0039    а под крсте двојеглаве орле. 0040    Кад иг тако царски опремила, 0041    сва се војска госпи поклонила, 0042    преклонила до земљице црне: 0043    "Остај збогом наша мила мајко, 0044    наша мајко и свјетило јарко!" 0045    "Пођте збогом, драги моји синци! 0046    Дај вам боже Хазак освојити, 0047    око њега Турке придобити." 0048    Кадај ли су до Хазака дошли, 0049    бише града три бијела дана - 0050    ништа клетом учинит не могли 0051    већ се они диље одмакоше 0052    и побоље топе закопаше. 0053    Добро им је срећа прискочила, 0054    мало јоште били су Хазака, 0055    мало вриј’ме три бијела дана, 0056    брзо им се поклонио граде. 0057    Кад су вид’ли од Хазака Турци 0058    да не могу одбранит се живи, 0059    од Москова еман заискаше: 0060    "Аман еман, Москови јунаци! 0061    Ми вет с вама рати не имамо, 0062    сва вам буди земља Татарија, 0063    проћи ћемо испод вашег мача, 0064    остав’те нам на рамена главе, 0065    сви видимо да је воља божја - 0066    каурској се мишци поклонити."